Jesen, tačnije pozna jesen, godišnje je doba koje je stvoreno za sanjarenje. To je trenutak pre nego se upale novogodišnje svećice i ne počne praznična gužva. To je vreme za čitanje poezije, za prebiranje po uspomenama, za maštanje, duge šetnje i nežnu muziku. Raskošne boje jeseni prate svaki naš korak. 

Kada sam završila školu, mogla sam drugačije da planiram vreme, pa sam nekoliko dana u novembru provodila kod bake. Pre prvih snegova. Tada su se smenjivali topli, sunčani, magloviti i kišoviti dani. Gumene čizme i kabanica su mi bili dovoljni dok sam se šetala kroz voćnjake i pusta polja. Kada bih se vratila kući nakon dugih šetnji, baka bi me dočekala sa toplim čajem i kolačem. Dok je deda dremkao kraj tople peći, nas dve bi satima pijuckale čaj i razgovarale. Kako mi sada nedostaju te priče.

Vanil biskvit je jedan od bakinih recepata koji želim da sačuvam od zaborava. Ona ga je pravila u rebrastom kalupu za srneća leđa pa je, posut prah šećerom, imao divnu teksturu. Staviću jedan rebrasti kalup na novogodišnju listu želja, do tada poslužiće i običan duguljasti za hleb.

Bezglutenski vanil biskvit

Sastojci:
140g šećera
2 vanil šećera
3 jaja
130ml vode
130ml ulja
250g brašna
kašičica praška za pecivo
1 kašika vanil ekstrakta ili narendana kora od limuna

Priprema:
Umutiti belanca sa prstohvatom soli i šećerom u čvrst šam. Dodati žumanca, pa kada se masa lepo sjedini dodati vodu i ulje. Lagano umutiti i dodavati kašiku po kašiku brašna koje je pomešano sa praškom za pecivo. Paziti da ne ostanu grudvice od brašna. 
Sipati smesu u papirom obložen duguljast kalup 12x25cm i peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 30- 40 minuta. Prekriti folijom testo jer je osetljivo i može da izgori. Desetak minuta pre kraja pečenja skinuti foliju. Gotov kolač izvaditi iz rerne, ostaviti da se ohladi, po želji posuti šećerom u prahu i iseći na kriške.
Količinu šećera prilagodite svom ukusu. Kolač možete ispeći i u običnom plehu dimenzija 30x20cm.