Bezglutensko slatko pecivo sa suvim smokvama, limunom i bademom

Celijakija / 15.05.2021 07:40

16.maj je Dan obolelih o celijakije. Bolest koju retko ko uzima za ozbiljno. Uglavnom, opšte mišljenje je da osobe koje boluju od iste razmažene i svojeglave. Da im jedna kiflica ili malo lešnika iz kesice na kojoj piše da može sadržati tragove glutena ne može narušiti zdravlje. Nakon osam godina, koliko smo kao porodica u bezglutenskoj priči, saslušala sam dosta ozbiljnih životnih iskustava po pitanju zdravlja narušenog celijakijom koja je kasno otkrivena.

Ovo je priča o Mari. Devojci koju poznajem od od njene šeste godine. Mara je ceo život imala problem sa dermatitisom. Osip na koži kretao se od blagog crvenila do teških rana. Bilo je raznih dijagnoza od strane različitih doktora, korišćenja kortikosteroida u ogromnim količinama, krema, losiona, biljnih preparata na bazi svega i svačega ali nekog ozbiljnijeg pomaka tokom svih ovih godina nije bilo. Često je sve bilo pripisivano odrastanju, pubertetu, senzibilnom duhu… Stomačni problemi od pre dve godine odveli su je i kod gastroenteorologa gde je dijagnostikovan jak gastritis. Atopijski dermatitis bio je uvek prisutan u blažem ili jačem obliku. Po koži glave pojavile su joj se rane, a suva i oštećena koža vlasišta reagovala je i na najblaže šampone. Losioni i emulzije koje je koristla kao da su činili veću štetu nego što su joj pomagali. Neobjašnjivi bolovi u zglobovima bili su alarm za njenu majku da se konsultuje sa doktorkom opšte prakse. Baka je imala reumatski artritis koji se manifestovao jakim bolovima u zglobovima još u mladim godinama, pa je Marina majka posumnjala da se i kod nje ne razvija nešto tog tipa. Doktorka je uvidom u opšte stanje, pored nekih analiza uključila i antitela na celijakiju. Nalaz je bio pozitivan, Mara je imala celijakiju. Neotkrivena celijakija napravila je opšti nered u organizmu. Dermatitis herpetiformis ili Duringova bolest je u ovom slučaju bio znak za uzbunu koji dvadeset godina od strane dermatologa nije prepoznat.

Mara je skoro šest meseci na bezglutenskoj ishrani. Njeno opšte stanje je odlično. Ponekad se pojavi neka flekica na koži kao upozorenje da su tragovi glutena bili u proizvodu koji je koristilla. Vremenom će savladati sve zamke bezglutenske ishrane, pa a iako pogreši, bar će znati šta ne sme više da koristi. Njena koža je sada sjajna i blistava, baš onakva kakva i pristaje mladim i zdravim devojkama.

Ovom pričom želim da uputim poruku da je potrebno u nekim ispitivanjima uključiti i analize na celijakiju. Moj stariji sin ima osip po nadlakticama i prozirnu zubnu gleđ, a ni dermatolog ni stomatolog nikada nisu posumnjali na celijakiju iako se i osip i zubna ocaklina navode kao primeri simptoma celijakije. Ne znači da će svako ko ima simptome kao Mara imati celijakiju, ali bar neka se isključi mogućnost iste, neka se urade antitela i eliminiše ovaj tip autoimune bolesti.

Bezglutenska ishrana je jedini lek za obolele od celijakije. Brašno se dobija na recept ali su bezglutenski proizvodi i dalje veoma skupi. Zato su mame i tate, bake, tetke i svi oni kojima je stalo do zdravlja svojih najmilijih naučili da prave bezglutenske pice, krofne, da razvijaju kore i da prave burek, lazanje i taljatele.  Mislim da se situacija po pitanju svesti o celijakiji blago popravlja. Neki restorani se trude da uvrste u svoj jelovnik i poneko jelo za celijakičare, edukuju zaposlene i po pitanju alergena u hrani. Iako su to maleni koraci ipak se nešto malo pokrenulo poslednje 2-3 godine po pitanju svesti  o ovom tipu bolesti. Sve je to još uvek nedovoljno, ali bolje i tako nego nikako.

Pridružujem se akciji Nacionalnog udruženja “Alergija i ja” http://www.alergijaija.com/2021/05/14/ o širenju svesti o hrani bez alergena. Potrebno je na globalnom nivou učiniti nešto da bi svi koji ne smeju gluten, jaja, kikiriki, laktozu i razne druge namirnice mogli, bez opasnosti po zdravlje, da ručaju u vrtiću, školi, studentskom domu, u hotelu ili restoranu.

 

Bezglutensko slatko pecivo sa suvim smokvama, limunom i bademom

Sastojci:

300g bezglutenskog brašna

100ml toplog mleka

50g rastopljenog maslaca

70g smeđeg ili običnog šećera

1 jaje

1 puna kašičica suvog kvasca + 1 kašičica šećera

narendana kora od jednog limuna (ukupno vam treba dva limuna)

prstohvat soli

za nadev: suve smokve, mleveni badem, kašičica meda i kora od jednog limuna

Priprema:

Staviti kvasac i šećer u šolju, preliti sa 30ml vode i ostaviti da kvasac nadođe. U posudi otopiti maslac i pomešati sa šećerom, jajetom, prstohvatom soli i narendanom limunovom korom. Postepeno dodavati mleko i viljuškom izmutiti. Dodati brašno i zamesiti mekano testo. Moćete viljuškom ili varjačom izraditi, testo se vrlo malo lepi za zidove posude. Ostaviti pola sata da nadođe.

Na dasku posutu brašnom staviti nadošlo testo i formirati kuglu. Razvaljati u obliku pravougaonika srednje debljine. Premazati koru maslacem i kašičicom meda, dodati sitno iseckane smokve, kašiku mlevenog badema (može i iseckani) i narendanu koru od limuna. Urolati testo i podeliti veknu na šest jednakih kvadrata. Svaki kvadrat oblikovati u valjak, napraviti oblik po želji. Ja sam pravila zamotuljke. Premazati maslacem i peći u rerni zagrejanoj na 170°C oko 30 minuta (dužinu pečenja prilagodite vašoj rerni). Ohlađene posuti šećerom u prahu ili glazurom od limunovog soka i prah šećera.

Ostavite komentar

Ako želite da saznate više, pratite me i na drugim društvenim mrežama.

Saznajte najnovije recepte i putujte sa mnom kroz fotografije.

InstagramInstagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .