Izolacija nam je svima poremetila planove ali je donela i neka nova iskustva. Četvrtu godišnjicu bloga planirala sam drugačije da obeležim. Moja baka je često govorila “kad čovek planira, bog se smeje” kada bi joj sestra i ja saopštile šta sve planiramo da uradimo tokom letnjeg raspusta. Tako sam planove ostavila za sledeću godinu, a onda sam, nikad radosnija, pobegla u prirodu. Koliko mi je samo bilo potrebno da se sklonim iz grada, da promenim ambijent i da prodišem. Ukućanima sam napravila torticu sa jagodama pa smo zajedno proslavili godišnjicu bloga (15.maj), Dan obolelih od celijakije (16.maj) i moj rođendan (17.maj).

Celijakija je prilično podmukla bolest. Može da se pojavi sa različitim simptomima ali i bez ikakvih simptoma. Može da poremeti ceo organizam i da napravi opšti haos. Drago mi je da čujem da je analiza antitela na tkivnu transglutaminazu počela da bude deo dijagnostike kod utvrđivanja nekog oboljenja. Naravno, ne kod svih doktora i ne kao obavezna stavka ali je dovoljno da bar neko posumnja i na celijakiju pre donošenja konačne dijagnoze. Razne pozitivne priče o prihvatanju novog načina života su stizale u moj inbox tokom ove četiri godine koliko pišem blog. Prošlo je malo više od šest godina kako je bezglutenska ishrana ušla u naš život.

Celijakija, intolernacija i alergija na gluten su tri različite situacije.

Alergija je stanje koje može ugroziti život. Setite se samo alergije na penicilin, kikiriki ili ujed pčele. Takve reakcije se mogu desiti od bilo koje namirnice na koju je neka osoba alergična. Čak i mala količina alergena može dovesti do anafilaktičkog šoka. Nikada nemojte nazivati alergiju alergijicom, jer se podmuklim i opasnim stanjima ne tepa.

Intolerancija na gluten je reakcija ispoljena u vidu preosetljivost organizma, a mogu je pratiti slabost i stomačne tegobe, ali ne može ugroziti život. Intolerancija utiče na kvalitet života, pa možete imati stalni osećaj umora, loše varenje, pospanost… Intolerantni možete biti i na laktozu, kvasac i mnoge druge namirnice. Dovoljno je da se takve namirnice eliminišu iz ishrane i opšte stanje organizma se poboljšava. Danas se često govori o necelijačnoj glutenskoj senzitivnosti (non-celiac gluten sensitivity – NCGS) koja može pokazati sve simptome celijakije, a da osobi koja ih ima nije dijagnostikovana celijakija. To se upravo desilo mom mlađem sinu, a celu priču možete pročitati ovde .

Celijakija je hronična, doživotna autoimuna bolest (K90.0) koja zahteva poseban režim ishrane i koja se veoma razlikuje od intolerancije i alergije. Crevne resice kod obolelog su ili potpuno nestale ili su skraćene. Najmanja količina glutena može narušiti gastroenteralni trakt i dovesti do zdravstvenih problema. Ukoliko osoba nije alergična na gluten, celijakičarima život ne može biti ugrožen kao alergičarima. Celijakičari se moraju strogo pridržavati ishrane bez glutena i voditi računa da ne dođe do kontaminacije glutenom jer je efekat po njihov organizam isti kao da uzimaju gluten. Celijakija nije trend, način ishrane ili kako god reklamirali ishranu bez glutena. Celijakija je bolest evidentirana u šifarniku bolesti koji je isti u celom svetu.

Oboleli od celijakije se susreću sa raznim problemima po pitanju zdravlja i kvaliteta života. Mislite na svoje bezglutence, jer nisu hiroviti ako odbijaju hranu koju ste im spremili. Te čestice glutena koje su ostale na varjači koju ste koristili da bi promešali bezglutensko i glutensko varivo koje spremate u dve različite šerpe ili daska na kojoj ste prethodno isekli glutenski hleb pa zatim bezglutenski… sve to njihovim crevima smeta. Svaka čestica, sve ono što se naziva kontaminacijom. Veoma je teško naviknuti se na ovakav način života, ali bolest ne pita. Sigurno bi svi oni bili srećni da mogu da odu do prve pekare na uglu i kupe kiflu umesto da se muče i razmišljaju šta da ponesu od hrane na posao, na izlet, šta da spakuju detetu za užinu na odmoru ili ekskurziji. Ako pronađete proizvod koji ima precrtan klas pšenice kupite i obradujte dragu osobu koja ne sme gluten. Jer, ljubav i pažnja se pokazuju na različite načine.

Drago mi je da se dosta toga promenilo tokom ovih šest godina. Otvaraju se bezglutenske pekare, poslastičarnice, postoji domaća proizvodnja bezglutenskih namirnica koje se mogu pronaći u supermarketima širom zemlje. Online dostava takođe funkcioniše pa je značajno lakše snabdevanje i u udaljenim mestima. Doktorka mog sina mi je rekla da je 1975. kao mlada stažiskinja u malom bosanskom mestu imala za pacijenta dete koje je imalo celijakiju. Zamislite samo kako je tada bilo tim roditeljima čije dete ne sme da jede hleb?

Odrasla sam uz domaće marmelade, džemove i sokove. Uz pomoć mame i svekrve šareniš koji pravi razno voće spakovano je u teglice u svim bojama. Marmelada od gorke narandže koju pravi moja svekrva ili mamina od mušmule ? Neprevaziđen bakin džem od kajsije ili nanina marmelada od malina? Nekada se sve ovo podrazumevalo i nisam puno obraćala pažnju, već sam kolutala očima dok bi mama filovala palačinke džemom od jagoda. Da li zbog posebne ishrane mojih sinova ili zato što se sve više okrećem kvalitetnim namirnicama bez konzervansa i aditiva, priprema domaće zimnice postala je u mojoj kuhinji obavezna. Nekoliko teglica od svake vrste voća i mirni ste cele zime.

Džem od jagoda bez glutena

Sastojci:

1,5kg očišćenih jagoda

300-500g šećera

Priprema:

Očišćene jagode staviti u veću i dublju šerpu, posuti šećerom i ostaviti prekriveno krpom oko 2-3 sata. Staviti na šporet, uključiti na najjaču temperaturu i kada počne da ključa, smanjiti temperaturi i kuvati dok se ne zgusne. Penu koja se pojavljuje obavezno uklanjati. Kada varjača ostavi trag po dnu šerpe džem je gotov. Gustinu možete proveriti tako što ćete staviti malo smese na plastičnu tacnu i ubaciti u zamrzivač na kratko da se brzo ohladi. Čiste tegle staviti u rernu i sterilisati na 80-100°C oko sat vremena. Vruć džem sipati u vruće tegle, zatvoriti, okrenuti naopako i ostaviti da se ohladi. Količinu šećera prilagoditi ukusu. Jagode koje sam imala bile su prilično slatke tako da sam na ovu količinu upotrebila 500g šećera.