Danas, 16.10. obeležava se Svetski dan hrane. 1945. osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO –  Food and Agriculture Organization of the United Nations). Svetski dan hrane ustanovljen je 1979. a u Srbiji se obeležava od 2001. pod nazivom “Oktobar, mesec pravilne ishrane.”

Ovogodišnja tema je #zerohunger tj. bez gladnih u svetu. Jedan od ciljeva održivog razvoja do 2030. je da ni u jednom delu sveta neće biti potrebna pomoć u hrani. Bez obzira što se danas, po statistici, proizvodi sasvim dovoljno hrane za čovečanstvo, preko 820 miliona ljudi je gladno. Ne volim statističke podatke, zato što su realni pokazatelj stanja u nekoj oblasti, pa je shodno tome izračunato da u Africi skoro 20% stanovništva gladuje. Sa druge strane, oko 1,9 milijardi ljudi na planeti ima problem prekomerne težine dok se oko milijardu tona hrane baci.

Klimatske promene imaju veliki uticaj u migracijama stanovništva. Elementarne nepogode poput poplava ili suša utiču da se menja prirodna i demografska slika nekog područja. Kao direktna posledica ljudskog nemara su šumski požari koji su zahvatili Amazoniju i deo Sibira. Biodiverzitet je u tim oblastima trajno promenjen. Gradovi postaju prenaseljeni, plodno zemljište nestaje ili se značajno smanjuje prinos na plodnim oranicama, okeani su prepuni plastike, lednici se tope i prete da podignu nivo Svetskog mora. Značajno se menja demografska karta sveta i procenat ljudi kojima je hrana i voda preko potrebna se povećava. Veliki broj smrtnih slučajeva je, na žalost, kako zbog pothranjenosti tako i zbog prekomernog unošenja hrane tj. gojaznosti. 

Ništa bolja situacija nije ni u Srbiji.  U supermarketima se često prave akcije u vidu doniranja hrane za one koji nisu u mogućnosti da je kupe. Uvek se rastužim kada ostavim šećer, ulje ili mleko u korpi čiji je sadržaj namenjen onima koji nemaju. Velika površina kvalitetne obradive zemlje je neiskorišćena. Od države koja je imala odličnu poljoprivredu, došli smo do toga da smo izgubili neke autohtone kulture i da uvozimo hranu umesto da je sami proizvodimo. Konzumira se nekvalitetna, prerađena hrana upakovana u privlačnu ambalažu. Sve je više obolelih od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Manjak kretanja i nekvalitetna ishrana uzima danak.

Jedan od primera pravilno iskorišćenih resursa je  bezglutenski način ishrane. Uglavnom se hrana ne baca, jer je prilično skupa, pa se tako maksimalno iskoriste kupljene namirnice. Mnogi bezglutenci su na svojim balkonima počeli da gaje začinsko bilje, da prave plan kuvanja na nedeljnom nivou, da kupuju kod malih poljoprivrednih proizvođača bezbedne namirnice, da sami pripremaju grickalice i slatkiše bez aditiva i konzervanasa. Kako sam čula na jednom skupu o zdravoj ishrani, bolje je napraviti starinski rolat od 5 jaja filovan domaćom marmeladom, nego kupiti kutiju keksa. Što manje veštačkih boja i aroma jer kako kažu, naše telo je kao automobil – ako sipate loše gorivo, pokvariće se nakon izvesnog vremena. Prirodna, domaća hrana treba da bude dostupna svima.

Kolač sa kruškama je jednostavan slatkiš, prilagođen početnicima u kuhinji. Odličan je za rano, prohladno, jesenje jutro, uz šolju toplog kakaa ili nakon popodneven dremke uz dobru kafu.

Bezglutenski kolač sa kruškama

Sastojci:
3 zrele kruške
125g maslaca
3 jaja
100g smeđeg šećera
1 kašika meda
1 puna kašika gustina
170g bezglutenskog brašna
2 kašičice praška za pecivo
1 limun (sok i izrendana kora)
prstohvat soli

prah šećer za dekoraciju

Priprema:
Otopljen maslac pomešati sa šećerom i medom. Dodati jedno po jedno jaje i lagano žicom ili mikserom mutiti. Sipati sok od limuna i izrendanu koricu i lagano umešati brašno, pomešano sa gustinom i praškom za pecivo. Pleh obložiti papirom za pečenje. Ja sam koristila okrugli kalup prečnika 24cm. Sipati testo i po vrhu blago utisnuti oljuštene kruške, isečene na listiće. U rerni zagrejanoj na 180°C peći oko 20-25 minuta. Kada se kolač ohladi izvaditi iz pleha i posuti prah šećerom.

Recept je iz časopisa La Cucina Italiana.