Celijakija je ozbiljna bolest. Trajna. U šifarniku ima oznaku K90.0. Leči se strogom bezglutenskom dijetom. Da bi se crevne resice oporavile i antitela spustila u zadovoljavajući opseg potrebno je pridržavati se striktnih pravila ishrane. I najmanja količina glutena može da napravi problem u vidu bolova u stomaku, dijareje, opšte slabosti. Ne reaguju svi na isti način. Osobe kod kojih je celijakija ispoljena u asimptomatskom obliku ne osećaju nikakve tegobe i nikada nisu sigurni da li je nešto od hrane za njih bezbedno. Samo kroz kontrolu antitela ili eventualno biopsiju mogu utvrditi da li se dijeta sprovodi kako treba tj. da li su se crevne resice oporavile. 

Ja sam mama dva momka od kojih stariji ima celijakiju, a mlađi intoleranciju na gluten. Kod starijeg je ispoljena asimptomatska celijakija, a kod mlađeg intolerancija sa svim simptomima celijakije. Sa njima sam prošla razne fraze priprema hrane za put. Išli su na pripreme, skijanje, ekskurziju, putovanja sa društvom tako da smo se vremenom izverzirali po ovom pitanju.

Ekskurzija je odličan način da se tinejdžeri koji su na nekom režimu ishrane uče samostalnosti i da savladaju veštine priprema za put. Oni ne mogu tek tako da spakuju ranac i da krenu za pola sata negde, već se ipak moraju informisati oko prodavnica, nabavke i generalno svih stvari vezanih za ishranu. Jer nije isto otići u neko planinsko mesto sa jednom prodavnicom ili u veliki grad. Nakon nekoliko putovanja i roditelji i deca ovladaju veštinom pripreme hrane i onda uglavnom sve prođe kako treba. Imala sam priliku da upoznam mlade ljude koji putuju po svetu, a vrlo su ograničeni po pitanju ishrane zbog intolerancije, alergije, celijakije ili dijabetesa. Uz malo vežbe, malo saveta i hrabrosti na kraju sve postane rutina. Na internetu je bezbroj informacija i nakon nekoliko klikova već ćete imati sliku šta i kako.

Ako uzmemo u obzir da je prosečna dužina ekskurzije kod nas od 3-7 dana i da se uglavnom ide u inostranstvo, internet je pravo mesto za početak svega. Kako spremiti mladu osobu na višednevnu ekskurziju:

– potrebno je obavestiti razrednog starešinu o tome kakav zdravstveni problem ima dete i što je još bitnije, kakve su posledice ako se dete ne pridržava, u ovom slučaju, bezglutenske dijete;

– kontaktirati hotel, obavestiti ih da će doći dete koje ima celijakiju i raspitati se da li imaju u ponudi bezglutenski obrok ili da li mogu da ga obezbede;

– raspitati se u hotelu da li u sobama postoji frižider;

– raspitati se da li mogu da zagreju hranu u mikrotalasnoj pećnici u hotelskoj kuhinji (ako mogu, spremiti bar dva smrznuta obroka u plastične kutije koje ne moraju da se otvaraju (zbog kontaminacije) – ja sam slala lazanje i sarmu);

– zamoliti osoblje u restoranu da se dozvoli spremanje 3-4 sendviča od hleba koje dete donese i na primer putera, džema, meda, eurokrema, krem sira, jaja tj.šta se proceni da može da se iskoristi ako ne postoji poseban gluten free obrok. Ako ništa od toga ne može, napraviti nekoliko sendviča u sobi. 

– proučiti plan puta i koja su mesta u gradu predviđena za obilazak, pa u njihovoj blizini potražiti na internetu prodavnice, restorane, pekare ili tržne centre koji imaju supermarket u kome se mogu snabdeti; (na primer, sin mi je rekao da su u Bratislavi imali dva sata slobodnog vremena, tako da je u tržnom centru, u supermarketu uspeo da kupi nekoliko bezglutenskih proizvoda među kojima i Marlenka kolači);

– spakovati detetu posebnu termo torbu, sa hranom koju voli da jede, za nekoliko dana ;

– obavezno poneti lekarski izveštaj sa dijagnozom i šifrom bolesti;

– na društvenim mrežama, ako postavite pitanje u grupi koja se bavi bezglutenskom ishranom, možete dobiti niz saveta u vezi sa mestom u koje se putuje;

– Mc´Donalds može da bude dobar izbor jer u nekim zemljama imaju bezglutenski obrok (gluten free meal).

Detetu spakujte ono što voli da jede, na primer: sardinu ili tunjevinu, suhomesnate proizvode i kačkavalj (fabrički upakovano), paštetu, krastavčiće, 2-3 kuvana jaja, nekoliko pakovanja hleba, eurokrem, grickalice, nekoliko kesica čaja, bakin kolač (vafle), nekoliko parčića kuglofa ili nekog kolača koji može duže da stoji, pirinčane kašice, mleko od 250ml (sojino, kravlje, zavisi šta sme), miks koštunjavog i suvog voća. 

Osim glutena i intolerancije na laktozu (mlađi sin) moji nemaju drugoh tegoba. Ako vaše dete ima dijabetes ili alergiju na neke druge namirnice, od dozvoljenih spremite hranu za put.

 Za prvi dan putovanja možete napraviti:
– sendviče sa pečenom piletinom;
– makarone sa mlevenim mesom spakovati u plastičnu posudu za jednokratnu upotrebu (spakovati i plastičnu kašičicu); 
– skuvane i iseckane viršle i kačkavalj iseckan na kockice i opet sve spakovano u plastičnu posudu;
– rižoto sa piletinom ili nekim drugim mesom;
– pitu ili mafine sa sirom;
– voće

Poneti kuhinjsku krpu, nož, viljušku, kašičicu, foliju da mogu da umotaju sendviče, kao i jednu činijicu ili šolju.

Mojoj deci su sendviči i makarone sa mesom bili odlični za put, jer su zasitni pa im celodnevno putovanje nije predstavljalo napor. Plastične posude za jednokratnu upotrebu su odlična stvar jer ih nakon upotrebe jednostavno bace i prazna ambalaža im ne zauzima mesto u rancu. Mlađi sin je u Sijeni, u Conad prodavnici (500m udaljenoj od glavnog trga) pronašao bezglutenske instant supe, pa je svako veče, kada bi došli u hotel popio po jednu šolju. Dovoljno je preliti koncentrat vrelom vodom i promešati. 

Deca su snalažljiva, posebno kada su negde sama i kada moraju da se oslone na svoje sposobnosti. Verujem da su svi roditelji u panici da li će i kako će deca jesti. Stariji sin mi je nedavno rekao da je i ranije, pre dijagnostikovane celijakije, kada bi otputovao, uglavnom tih nekoliko dana živeo na brzoj hrani. Sedenje i čekanje porudžbine u restoranu predstavljalo mu je gubljenje vremena. Očigledno im ishrana na ekskurziji u tim godinama znači da ne bi pali u nesvest od gladi ili da potroše minimalno na hranu, a da im ostane za grickalice, piće i kupovinu. U svakom slučaju, klinci su se vraćali kući neispavani ali bez zdravstvenih tegoba. 

Imajte poverenja u svoju decu jer sve ono što ste im govorili sigurno je ostalo negde u glavi pohranjeno, samo je potrebno da se otisnu u svet i da sve ono, nekada izgovoreno primene na pravi način.

Korisni linkovi koji vam mogu olakšati boravak i snalaženje u inostranstvu:

Gluten free na 63 jezika – vrlo korisne kartice sa objašnjenjem zbog čega ne smete neku hranu da konzumirate, pa tako konobaru ili prodavačici možete pokazati o čemu se radi (sin je koristio u Češkoj, ja u Poljskoj).

Beyond Celiac

Lista gluten free alkoholnih pića

Napitci i gricke

Tripadvisor

Gluten free Beč 

Gluten free Prag i Gluten free Prag

Solun  

Firenca

Budimpešta i Budimpeša

Lido di Jesolo

Schiacciata fiorentina je jednostavan kolač koji se priprema za vreme karnevala. Odličan je uz kafu ili čaj, a može biti i ukusna užina u školi ili na putu.


Bezglutenski firentinski kolač sa narandžom – Schiacciata fiorentina

Sastojci:
170g šećera
3 jaja
90ml mleka (sojino, kravlje, pirinčano)
50ml ulja
300g bezglutenskog brašna
sok i kora od jedne narandže
1 puna kašičica praška za pecivo
1 vanil šećer

prah šećer za posipanje

Priprema:
Umutiti cela jaja, dodati sok od pomorandže i šećer, zatim mleko i ulje i umutiti. Dodati brašno, narendanu koru od pomorandže i prašak za pecivo i umutiti da se smesa lepo poveže. Sipati u pleh (30x20cm) koji je obložen papirom za pečenje i u rerni zagrejanoj na 180° peći oko 40-50 minuta (moja rerna je jaka pa je i period pečenja kraći). Ispečen kolač izvaditi iz rerne i kada se sasvim ohladi posuti šećerom u prahu.
Recept  
photo credit: Darko