Italija je i dalje na prvom mestu liste od dvadesetak zemalja koje sam do sada posetila. Planine, mora, gradovi, reke, jezera – svaka regija ima svoje čari i još nisam pronašla mesto koje mi se nije svidelo. U Italiji bih mogla da živim. Onako, bez problema. Volim kulturu, umetnost, stil života, modu, hranu… Italijanska kuhinja je savršenstvo ukusa. Svest o bezglutenskoj ishrani je na visokom nivou. Najbolju bezglutensku picu probala sam u mestu Kastelfranko Veneto. Štrudlu sa jabukama u San Viđiliju. Sladoled u Napulju.

                                                                                                       Collodi

Hrana je u Italiji kult. Nešto čemu se pristupa sa pažnjom. Strast sa kojom Italijani pričaju o hrani je neverovatna. Trudim se da uvek svratim u neko malo mesto, daleko od turističkih tokova jer se tu može probati ponešto, za naše uslove neobično. Jer u Italiji je od namirnica zastupljeno sve što se može iskoristiti – šumski plodovi, iznutrice, divljač, riba, povrće … Na Korčuli sam prvi put probala artičoke i pohovane cvetove tikvica, a kasnije sam u Italiji u mestu Quinto di Treviso poručila cvetove tikvica punjene slaninom, rikotom i mocarelom i ostala skroz zatečena savršenim ukusom obroka od jednostavnih sastojaka.

Nedavno sam na festivalu poljoprivrednih proizvoda u Luki prisustvovala pravoj raspravi oko vrste sira koji bi se savršeno slagao uz vino Montecarlo Bianco. Iako nisam neki poznavalac vina, a ni uparivanja sira i vina, sve vreme sam slušala simpatičnog gospodina koji mi je rekao da ni slučajno sir koji sam kupila ne degustiram uz ovo vino jer ću dobiti kiselinu. Da li je baš bio u pravu ne znam ali sir koji mi je predložio zaista je bio savršen. Na kraju smo se vratili u hotel sa nekoliko boca vina i ozbiljnom količinom sira. Pecorino della Garfagnana je fenomenalan i žao mi je što nisam zapisala nazive i ostalih da bih znala šta da kupim sledeći put. Sir je u mojoj porodici, pored čokolade, namirnica koja bi se ponela na pusto ostrvo.

Venecija

                                                                                                        Trevizo

                                                                                                         Siena

Tivoli

Trst

Jezero Massaciuccoli

                                                                                                 Pijaca u Livornu

Pijaca u Pisi       

Bezglutenski bistro Manalu  – Livorno

                                                                                                 Rim

Iako je pica  na italijansko tlo došla iz Grčke, kao pogača filovana paradajzom, zaslugu za današnji način pripreme  pribavili su napolitanci, kada su napravili  Pizza Margherita u čast kraljice Margarite.

Napulj

Madonna di Campiglio

         San Vigilio di Marebbe       

Kronplatz

Moja deca su picu sa četiri vrste sira zvali bela pica i nisu nešto bili oduševljeni istom sve dok nisam počela da stavljam preko krem sira i tanak sloj pelata od paradajza. Kasnije, kada su porasli sasvim im je odgovarala u izvornoj verziji (bez pelata) jer joj jaki sirevi daju poseban i ukus i miris.
Ova bledunjava pica sa fotografije samo je još jedan dokaz da mi je potrebna nova rerna.

Bezglutenska quattro formaggi pizza 

Sastojci za koru:
500g bezglutenskog brašna
300-350ml mlake vode
15g kvasca
5 kašika maslinovog ulja
2 kašičice soli

Fil:
1oog gorgonzole
100g gaude ili ementalera
100g grana padano
2 loptice mocarele
krem sir po izboru
origano

Priprema:
Staviti kvasac u malo mlake vode, sačekati da se aktivira pa pomešati sa brašnom. Zamesiti mekano testo. Vodu dodavati postepeno. Testo treba da se odvaja od posude i da se vrlo malo lepi za prste. U zavisnosti od vrste brašna, možda će vam trebati malo više ili malo manje vode pa je zato bitno da je postepeno dodajete. Gotovo testo zarezati na površini u obliku krsta i ostaviti oko pola sata da nadođe.

Podelite testo na nekoliko komada (2-3 zavisi koliko veliku picu hoćete da napravite) i svaki komad nekoliko puta posebno premesiti, donjim delom dlana da testo postane koliko je moguće elastično. Staviti kugle od testa na tacnu, prekriti krpom i ostaviti sat vremena da narastu.

Naraslo testo staviti na radnu površinu posutu brašnom i lagano rastanjiti rukama dok se ne dobije debljina od par centimetara. Zatim lagano prstima tanjiti testo u jednu pa u drugu stranu dok se ne dobije testo odgovarajuće debljine. Prebaciti u pleh i još malo prstima oblikovati (ako su se negde pojavile rupice, popraviti). Naravno, sve ovo možete raditi u početku i na papiru za pečenje.

Tanko premazati picu krem sirom, posuti grana padanom i gaudom pa dodati izmrvljenu gorgonzolu. Rernu zagrejati na 250°C. Ubaciti pleh sa testom i peći 15 minuta, izvaditi, dodati mocarelu iskidanu na komadiće i vratiti u rernu na nekoliko minuta da se sir istopi.

Dužina pečenja zavisi od jačine vaše rerne kao i od debljine testa.