Septembar predstavlja novi početak. Nova školska godina i novi izazovi za bezglutence. Za mnoge tinejdžere taj početak podrazumeva i novo društvo i novu školu. Kako uklopiti prilično skromnu bezglutensku ponudu u marketima oko škole u jelovnik mladog gimnazijalca? Kako da se nosi sa težinom u duši kada užinu mora da ponese od kuće, jer u obližnjoj pekari osim jogurta ne sme ništa da kupi? Dođu te godine kada je sramota tj.blam da se izdvajaš po pitanju svega: odeće, hrane, dužine šiški, muzike… Tinejdžerima je najteže. Moraju se izboriti i sa okolinom i sa samim sobom. Mlade godine, a puno izazova. Dešava se da pojedu u školi nešto što ne bi smeli ili da ne jedu ama baš ništa. Ili da sedam časova prežive na čipsu i soku, a sendvič koji ponesu od kuće zaborave u torbi ili ga jednostavno bace, a vama kažu da su ga pojeli. Mada, opet je bolje da bilo šta pojedu nego ništa. Mislim da sam samo ćutala kada bi mi rekao da je na odmoru kupio semenke suncokreta i voćni jogurt. Tada je krenuo u gimnaziju i nije bilo šanse da ponese sendvič od kuće. Jer, svi kupuju užinu u pekari. Da bi se sve to prevazišlo i postavilo na svoje mesto, kao roditelj morate imati stpljenje, razumevanje i super moći da se ne nervirate, optužujete i grdite iako ste svesni da vaše dete vrlo dobro zna šta sme i šta treba, a ipak radi ono što ne treba i što ne bi smelo.

Naša bezglutenska priča počela je u osmom razredu. Prilično vremena je prošlo dok on u glavi nije posložio sve kockice i jasno i glasno rekao zbog čega ne sme da jede određenu hranu. Kada se dete suoči sa samim sobom i prelomi neke stvari, onda je sve lakše. Odjednom, više nije bio poseban i drugačiji već se samo drugačije hranio. Kao na primer drugarica iz odeljenja, koja je veganka. Od tog trenutka nije postojao problem šta će jesti na odmoru. Bez problema mogao je da ponese ručak u plastičnoj posudi. Moj sin sada ima 20 godina. Nedavno mi je rekao da mu je najteži period tokom školovanja bilo upravo to suočavanje sa društvom i prihvatanje situacije u kojoj se našao. Kasnije je sve bilo lakše. Više se nije udubljivao u detaljna objašnjavanja, već bi samo rekao u čemu je stvar, bez pravdanja. Sve je to deo odrastanja i sazrevanja. Nije lako biti tinejdžer, a tek kako nije lako ako postoji bilo kakvo ograničenje po kome se izdvaja! Zato hrabro i odlučno u novu školsku godinu!!!!

Neke ideje za užinu u školi možete pronaći u ovom tekstu

Bezglutenski kakao keks

Sastojci:
200g maslaca
200g šećera (može i manje, po ukusu)
2 jaja
350g brašna
60g kakaa
1 vanil šećer
na vrh noža bikarbon sode

Priprema:
Omekšali maslac umutiti sa šećerom i vanil šećerom, dodati jaja (sobne temperature), pa kada se smesa ujednači dodati brašno, bikarbon sodu i prosejan kakao. Zamesiti i ostaviti u frižideru 30-ak minuta. Razvaljati testo i različitim modlicama vaditi oblike. Peći u rerni zagrejanoj na 170°C oko 15 minuta. Ohlađene čuvati u metalnoj kutiji. Možete ih napraviti 1-2 dana ranije, jer su lepši kada malo odstoje.