Kraj leta dočekala sam na Korčuli. Red sunca, red oblaka, red kiše. I tako u krug. More je toplo. Modro. Plaže puste. Jutarnja kafa u starom gradu. Pogled na kanal i Pelješac. “Radio Korčula” pušta dobru muziku, a ja već planiram da slušam emisiju “K’o žena” koju ne propuštam kada sam na odmoru. Ispod bora, uz more, sa starog tranzistora. Kako je dobro pobeći od septembarskog stresa na nekoliko dana. 

Naš pravi povod dolaska bila je svadba ili pir kako bi dalmatinci rekli. Mladoženja je sa ostrva, mlada sa kopna, pa je trebalo poći po mladu. A kako drugačije nego trajektom. Turistima koji odlaze sa ostrva bili smo interesantni – veseli svatovi i još veseliji mladoženja, nestrpljiv da što pre vidi svoju nevestu. Nikada nisam bila u Dalmaciji na svadbi. I ovde važi – sto sela, sto običaja. Što se običaja tiče – minimalizam u svakom pogledu. Svatovi su bili okićeni slatkim cvetićima i veselje je moglo da počne.

Moram da primetim da su neke svadbene pesme opstale i da se pevaju na svim prostorima od Vardara pa do Triglava. Kao na primer pesma “Danas majko ženiš svoga sina”!! Bila sam baš iznenađena! Uz odličnu muziku plesalo se do duboko u noć (ili je možda bolje do rane zore). Sutradan, uz dobre želje mladencima, zaputili smo se nazad na ostrvo, da još nekoliko dana provedemo u odmoru, sređivanju utisaka i fotografija.

Došlo je vreme za pakovanje i u jednom trenutku primetila sam da za sina imam samo 2 kesice bezglutenskih pereca za put. Uz malo voća i sendviče, ipak nedovoljno. Kao i nebrojeno puta do sada odlučila sam da napravim keks, jer nikad nisam sigurna da li ću naći u usputnoj prodavnici nešto bez glutena. A da stajemo baš u svakom mestu, nije rešenje. U svekrvinoj kuhinji pronašla sam sasvim dovljno sastojaka da napravim ovaj keks za koji recept znam napamet. Mama ga je često pravila kada sam bila mala jer u njega ide šargarepa, koju ja naravno nisam volela, pa je ovo bio njen način da ja ipak pojedem istu. Sa komadićima čokolade, nikada nisam pomislila da se u keksu krije šargarepa.

Fotografije nisu baš najbolje jer sam slikala uveče, ali keks se ne mrvi, pa je dobar za užinu, izlete, putovanja..

Bezglutenski keks sa šargarepom i suvim grožđem

Sastojci:
200grama bezglutenskog brašna
100 grama gustina
100 grama šećera u prahu
125 grama maslaca
1 veća sitno izrendana šargarepa
150ml  jogurta
50 grama suvog grožđa
1 kašika krupno isečene čokolade (po želji)
1 kašičica praška za pecivo
1 vanilin šećer

Priprema:
Pomešajte viljuškom omekšali maslac i šećer u prahu, dodajte jogurt, izrendanu šargarepu, suvo grožđe i vanil šećer. Postepeno dodavati pomešano brašno sa gustinom i praškom za pecivo i mesite rukama. Po potrebi dodajte 1-2 kašike brašna, ako šargarepa pusti puno vode. Masa ne bi trebala da se lepi za ruke. Pokrijte providnom folijom i stavite u frižider na pola sata. Supenom kašikom vadite po malo mase, oblikujte pogačice i ređajte u pleh obložen papirom za pečenje. Možete kafenom kašičicom vaditi masu i praviti manje pogačice, po želji. Takođe, možete napraviti valjak od testa i jednako ga iseći pa praviti kuglice koje malo spljoštite po sredini. Pekla sam ih oko 15 minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 200°C.