Celijakija ili celijačna bolest je hronična, doživotna autoimuna bolest koja u šifarniku bolesti ima oznaku K90.0. Leči se strogom bezglutenskom dijetom. Konzumacija glutena kod obolelog dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, dok su crevne resice ili potpuno nestale ili su skraćene. Najmanja količina glutena može da naruši gastroenteralni trakt i da dovede do zdravstvenih problema. Biopsija tankog creva je najsigurniji (zlatni) standard u određivanju konačne dijagnoze. S druge strane, intolerancija na gluten je reakcija ispoljena u vidu preosetljivosti organizma, a mogu je pratiti opšta slabost, stomačne tegobe, konstantan umor, loše varenje…
Intolerantni možete biti na razne namirnice, kao na primer na laktozu ili kvasac. Danas se često govori o necelijačnoj glutenskoj senzitivnosti koja može pokazati sve simptome celijakije, a da osobi koja ih ima nije dijagnostikovana celijakija. Upravo se to desilo mom mlađem sinu. On je još dok je bio beba imao alergijske reakcije na određene namirnice (kakao, kikiriki, laktoza, bobičasto voće, orašasti plodovi), kao i na polen, prašinu, grinje… Ekcem i opstrukcija uz stalnu upotrebu inhalatora obeležili su njegov rani uzrast. Do polaska u školu sve se uglavnom smirilo, a suprug i ja smo to pripisali dečjim bolestima koje svi roditelji „preleže”. Od početka petog razreda pojavili su mu se česti i jaki grčevi zbog kojih je proveo u bolnici mesec dana na ispitivanju. Bez prave dijagnoze do polovine osmog razreda nismo mogli da pronađemo ni pravu terapiju. Često je bio bolestan, trenirao je košarku, mogao je da pojede ozbiljnu količinu hrane, ali kilogrami su se negde gubili. Čak su i doktori sa sportske medicine vrteli glavom zbog 43 kilograma na visinu od 174 centimetra i nestvarna dva odsto masti. U traganju za pravom dijagnozom menjali smo doktore, podizali smo mu imunitet na sve moguće načine, pokušali sa alternativnim vidom lečenja, ali sve se svodilo na kratkotrajni uspeh. Na preporuku doktorke iz doma zdravlja dolazimo do gastroenterologa iz Univerzitetske klinike u Tiršovoj, koji kao terapiju savetuje bezglutensku ishranu zbog sumnje na intoleranciju. U to vreme pojavila se knjiga Novaka Đokovića u kojoj on, između ostalog, opisuje put do uspeha zahvaljujući „gluten fri” ishrani. Iskreno, pomislila sam da nam trendovi u ishrani neće puno pomoći i da se ne uklapamo u neki fensi način kuvanja.
Suprug i ja smo bili vrlo rezervisani kada je doktor objašnjavao princip bezglutenske ishrane upravo zbog raznih tekstova u štampi koji promovišu bezglutensku ishranu kao trend. Nakon šest godina mogu samo da kažem da je bezglutenska ishrana mom sinu promenila život, poboljšala zdravlje i od njega napravila zdravog i jakog momka.
Nakon razgovora sa jednom mamom u čekaonici Dečje bolnice, koja je bila ozbiljno uplašena kako će prehraniti dete sa celijakijom, odlučila sam da pokrenem blog „Bezglutenske čarolije” sa bezglutenskim receptima i savetima. To su uglavnom jednostavni recepti sa dostupnim namirnicama, a omiljene poslastice koje moji sinovi vole samo su prilagođene bezglutenskom načinu ishrane. Pratim istraživanja i preporuke domaćih i inostranih udruženja obolelih od celijakije, pa sam nakon čitanja jednog takvog članka posumnjala da stariji sin ima celijakiju. Kada imate dete koje je uglavnom zdravo, koje nema nikakvu hroničnu bolest, ozbiljna autoimuna bolest se nikako ne uklapa u profil. Članak je imao naslov „Jedan od znakova da vam smeta gluten”, a dva znaka su me naterala da obratim pažnju. Staklasta zubna gleđ zbog koje je dobijao kritike da ne pere dobro zube, kao i sitan osip po nadlakticama koji podseća na potkožne bubuljice koje su se sporadično pojavljivale. Konsultovali smo dermatologa kada je krenuo u prvi razred, a on je smatrao da ih ne treba ničim tretirati jer nisu svrbele niti gnojile, već su samo izgledale neprivlačno. Šok smo doživeli kada je stigao rezultat antitela koja su pokazivala jako visoke vrednosti. Sledeći korak je bio odlazak kod gastroenterologa i doktorkin savet da se uradi biopsija tankog creva jer je to jedini merodavni način dijagnostike. Naravno, rezultat je bio pozitivan, celijačna bolest, stepen oštećenja resica. Moj stariji sin je imao asimptomatsku celijakiju, bez bilo kakvog probavnog simptoma. Čak je i doktor bio iznenađen, jer su crevne resice skroz nestale, a on je već 21 godinu zdrav kao dren. Terapija u ovom slučaju je stroga bezglutenska ishrana da bi se resice oporavile i antitela spustila.
Oboleli od celijakije na lekarski recept mogu podići sedam kilograma bezglutenske mešavine brašna. Kada potrošite brašno koje ste dobili na recept, nove zalihe morate kupiti od svojih sredstava, a to važi i za one intolerantne na gluten, oni nemaju pravo na recept. Bezglutensko brašno je kod nas užasno skupo, kao i deklarisani slatkiši, grickalice, testenina…
Drago mi je da se dosta toga promenilo tokom ovih šest godina otkada je moja porodica u bezglutenskom svetu. Otvaraju se bezglutenske pekare, restorani i poslastičarnice, postoji domaća proizvodnja bezglutenskih namirnica koje se mogu pronaći u supermarketima širom zemlje. Nadam se da će sva deca sa ograničenjima u ishrani, pri tom mislim na celijakiju, alergiju na hranu ili dijabetes, imati mogućnost da u vrtićima dobijaju hranu u skladu sa svojim zdravstvenim potrebama. Isto važi i za školske kuhinje, studentske menze, bolnice. Svi pacijenti sa alergijama i intolerancijom na gluten mogu da potraže pomoć i u Nacionalnom udruženju „Alergija i ja”.
