Bezglutenski mafini bez jaja sa čokoladom

Posno / 07.02.2020 06:38

 

Specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo” udaljen je od Beograda oko 140km. Ako planirate posetu, možete se zaputiti preko Zrenjanina i Bašaida, jer se na tom pravcu nalazi i Specijalni rezervat prirode “Caska bara” kao i najveće slano jezero  “Rusanda” pored koga se nalazi i istoimena banja. Do Slanog Kopova možete i auto-putem do Kovilja, a zatim preko Šajkaša i Novog Bečeja. Kako je ovo ipak zaštićeno područje potrebno je najaviti svaku posetu – http://www.slanokopovo.com/posete/

Moj prvi susret sa Slanim Kopovom bio je na vežbama iz hidrologije. Pamtim samo dosadnu kišu i blato neviđenih razmera. Drugi put je bilo slično. Jesenja sitna, dosadna kiša, izmaglica, dobro društvo, ptice i naravno blato. Čizme su najbolja obuća koju ovde možete nositi. Na površini mojih planinarskih cipela zauvek je ostao beličasti trag od soli, pa dok traju po tome ću pamtiti gackanje po blatu i posmatranje ptica. Nikada nisam pomislila da posmatranje ptica može biti poseban doživljaj. Imam kolegu koji je ljubitelj ptica i od njega sam dosta naučila o ovim čudesnim stvorenjima. Ždralovi su velike ptice čiji raspon krila može biti i preko dva metra, tako da se lako mogu uočiti u prostoru.  Sve što vam je potrebno su čizme i dvogled.

 

 

Slano Kopovo je, geološki gledano, paleomeandar reke Tise, koji je ostao nakon isušivanja močvara.  Ovo je jedno od poslednjih očuvanih jezera na slatinama u ovom delu Evrope. Ako se ovde zadesite tokom letnjih, suvih meseci možete imati osećaj da ste u veliko kamenoj pustinji. Pored isparavanja, dolazi i do promene nivoa podzemnih voda, a nizak vodostaj je ozbiljan problem za ptice vodenih staništa. Na zvaničnoj stranici Rezervata možete pronaći dosta korisnih informacija  http://www.slanokopovo.com/fizicke-karakteristike/

 

 

Slano Kopovo je poznato kao stanište ptica ali i migratorna stanica za ptice selice. Ovde možete videti patke, gusake, šljukarice, ptice sabljarke kao i ždralove (tokom jednog brojanja ptica zabeleženo je čak 17000 ovih jedinki). Zaista su čudesna velika jata ždralova koji se tokom dana razlete po okolnim poljima u potrazi za hranom dok se u sumrak stacioniraju na vodi jer su tu najbezbedniji. U okviru Vizitorskog centra postoji osmatračnica pa se sa nje mogu lepo posmatrati ptice koje se spremaju za spavanje. Nemojte hraniti ptice hlebom i pecivom, jer ova hrana nije pogodna za njihov sistem za varenje.

 

 

Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo upisano je na Ramsarsku listu zaštićenih područja (Ramsarska konvenvcija – konvencija o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, naročito kao stanište ptica močvarica). Na dan kada je usvojena Konvencija, 2.februara, obeležava se Međunarodni dan zaštite močvara.  Takođe,  proglašeno je za područje od međunarodnog značaja za ptice –  IBA – Important bird area, kao i značajno područje za biljke – IPA – Important plant area.

 

 

Iskoristite bar jedan dan zimskog raspusta i posetite ovo područje. Deci može biti veoma zanimljivo (naročito gackanje po barama), a odraslima će mir i tišina svakako dobro doći.

Mafini bez jaja i mleka, sa čokoladom ili suvim voćem, odlični su za nadoknadu izgubljene energije nakon šetnje, ali se ne preporučuju kao hrana za ptice.

 

Bezglutenski mafini bez jaja sa čokoladom

 

Sastojci:

225g bezglutenskog brašna

100g smeđeg šećera ili zaslađivača po izboru

225ml kokosovog ili pirinčanog mleka

6 kašika ulja

1 kašičica praška za pecivo

crna čokolada ili seckano suvo voće

Priprema:

Pomešati mleko, ulje i šećer, malo promešati žicom,  dodati brašno i prašak za pecivo. Izmutiti i smesu sipati u korpice za mafine. U svaku utisnuti kocku čokolade (moje kocke su bile ozbiljne :-)). Peći oko 20 minuta u rerni zagrejanoj na 180° C. Umesto čokolade možete dodati 2-3 kašike sitno seckanog suvog voća. Količinu šećera prilagodite svom ukusu.

Ostavite komentar

Ako želite da saznate više, pratite me i na drugim društvenim mrežama.

Saznajte najnovije recepte i putujte sa mnom kroz fotografije.