Odrasla sam na tradicionalnoj kuhinji Balkana uz povremene izlete u druge kuhinje sveta. Dodatak koji je izlazio uz časopis “Bazar” a zvao se “Bazarove svetske kuhinje” donosio je na naš sto neke božanstvene torte ili kolače koje je mama sa zadovoljstvom pripremala. Ako smo hteli da jedemo italijansku hranu išli bismo u piceriju na picu ili špagete carbonara. Kako je moja svekrva dalmatinka, a pri tom i kuvarica meni se otvorio jedan drugačiji i zanimljiv kulinarski svet. Tada sam spoznala da ne volim bakalar ali da obožavam na primer bob. Iako se u tom periodu nisam baš bavila kuvanjem, vrlo brzo sam zavolela pašta fažol, rižoto od sipe i hrstule ali sam i naučila da u komisbrot i uštipke stavim i čašicu rakije od ruže.

Vremenom, moja kuhinja je postala miks šumadijsko – dalmatinske sa velikim uticajem i italijanske kuhinje. Iz Italije sam donosila razne kulinarske časpoise, kuvare, počela sam da učim italijanski, gledala njihove emisije o poljoprivredi i hrani i obilazeći razne regije počela sam da skupljam lokalne recepte i da kupujem lokalne proizvode. Jednom sam se sa mužem zadesila na Sajmu poljoprivrednih proizvođača u gradu Luka. Brošurica sa dvadesetak lokalnih recepata bila mi je najdraža uspomena.

Na Korčuli sam prvi put probala čorbu od lebleblije. Po lokalnom receptu koji se prenosi generacijama. Jedne zime, u planinama Južnog Tirola čorba od lebleblije nas je ugrejala i regenerisala nakon celodnevnog skijanja i temperature koja je bila u ozbiljnom minusu. Čorba, čiji recept sledi, karakteristična je za regiju Marke koja se graniči sa San Marinom i izlazi na Jadransko more, sa Ankonom kao glavnim gradom .

Čorba od lebleblije (slanutka) 

(po receptu iz italijanske regije Marke)

Sastojci:

200g lebleblije (slanutak)

100g pasiranog paradajza

30g slanine ili kuvane mesnate šunke

2-3 komada rebara ili suvih kosti (ja sam koristila dimljene svinjske kosti)

1 crni luk

1 šargarepa

1 štapić celera

1 čen belog luka

veza peršuna

srce salate endivije (nije neophodno)

4 kašike ulja

60g izrendanog pekorina ili nekog drugog tvrdog sira

so, biber

kriške hleba

Priprema:

Sirovu leblebliju potopiti u hladnu vodu i ostaviti preko noći. Sutradan ih procediti i isprati svežom vodom. Na ulju propržiti crni luk, dodati sitno seckanu šargarepu, štapić celera i zgnječen beli luk. Propržiti. Dodati leblebliju i nekoliko minuta uz stalno mešanje prodinstati. Sipati pasirani paradajz i sitno seckanu endiviju. Zatim dodati suve kosti isečene na manje komade i punu kašiku iseckanog peršuna. Izmešati. Naliti sa 2,5l vode i kada proključa, smanjiti vatru i kuvati oko 2-3 sata dok lebleblija ne omekša.

Ako koristite već kuvanu ili leblebliju iz konzerve, dovoljno je 2l vode a kada meso na kostima bude mekano čorba je gotova. Naravno, ako je potrebno dodavati po malo tople vode.

U tanjir staviti krišku hleba, sipati čorbu, dodati kašičicu maslinovog ulja i posuti narendanim pekorinom, a možete upotrebiti i parmezan iz kesice.