Kako smo otkrili celijakiju? Asimptomatska ili prikrivena celijakija + čokoladni kolač sa višnjama

Celijakija / 13.01.2018 08:31

 

Svi koji su se susreli sa simptomima celijakije ili intolerancije na gluten znaju kakve su tegobe i koliko mogu da budu teške, bolne i neprijatne. Moj mlađi sin Darko je imao ozbiljne zdravstvene probleme dok nije prešao na bezglutenski režim ishrane. Posle četvorogodišnjeg traženja prave terapije, došli smo do doktora koji je prvi posumnjao da se radi o intoleranciji na gluten. Celu priču možete pročitati  u ovom postu.

Stariji sin Nemanja (21 godina) je oduvek bio, kako bi se reklo – zdravo dete. Osim operacije trećeg krajnika u bebećem uzrastu i povreda uzrokovanim ekstremnim i manje ekstremnim sportovima nikakvih ozbiljnijih tegoba nije imao. Ne računam prehlade, viroze i ostale infekcije disajnih puteva, mada je i takvih bilo znatno manje i brže su prolazile nego kod mlađeg brata. Krvna slika savršena. Uvek se šalio da neko u porodici mora da nasledi dedu (mog tatu) i babu (moju svekrvu) po pitanju jakog i zdravog organizma.

Ja sam u bezglutenskoj priči već četiri godine. Pratim preporuke raznih udruženja obolelih od celijakije, doktore, razmenu iskustva na fejzbuk grupama, portale o alergičarima, kulinarske blogove. Tako sam nedavno pročitala jedan članak – znakovi da vam smeta gluten. Između svega opisanog bila je i fotografija osipa po nadlakticama (nešto što podseća na tkz. guščiju kožu, mada više liči na potkožne bubuljice). U trenutku sam povezala simptome sa starijim sinom. On oduvek ima takav osip po nadlakticama. Bio je u predškolskom uzrastu kada sam ga prvi put odvela kod dermatologa. Međutim nakon 2-3 pregleda nije bilo potrebe ni za kakvim tretiranjem kože jer nije bilo ni svraba ni plikova ni perutanja. Bubuljice bi se u nekom momentu pojavile na površini kože i potom bi nakon nekoliko dana potpuno nestale. Sve je izgledalo kao reakcija kože na neku hemikaliju iz kupki ili ponekad na sunce. Niko nije obraćao pažnju na njih, čak nisu predstavljale ni estetski problem kada bi buknule. Veći problem je imao sa licem tokom puberteta. 

Od tog trenutka, đavo mi nije dao mira. Iako on nikakvih tegoba nije imao, pogotovo ne tegoba koje bi ukazale na celijakiju, odlučili smo da on ipak uradi antitela. Njegova nekadašnja lekarka sa školskog je uvek insistirala na sistematskom pregledu, pa je navikao da jednom godišnje uradi malo detaljniju kontrolu krvne slike. Uz sve napisane parametre koje je trebao da odnese u laboratoriju, dopisala sam i antitela prema glijadinu i antitela na tkivnu transglutaminazu, verujući, da kao i mnoge majke na svetu, samo dramim. Ah, da je sve to bila drama…

Suprug i ja smo bili u šoku kada su stigli rezultati. Antitela su bila neverovatno visoka, a krvna slika savršena. Onda je usledila i Nemanjina neverica. On zna sve o intoleranciji na gluten zbog mlađeg brata i zbog moje rečenice (kada sam shvatila razliku između intolerancije i celijakije) “uh, dobro je da nije celijakija!” Nismo znali kako da mu objasnimo rezultate. Znala sam da je sledeći korak biopsija, ali nekako nisam mogla da shvatim da dete koje 21 godinu nema nikakav zdravstveni problem i da je zdravo kao dren, dobije nakon jednog pročitanog članka i analize krvi doživotnu dijagnozu. Odmah smo zakazali kod lekara. Ta dva dana su bila kao čitava večnost. Doktorka je naravno odmah uputila na gastroskopiju sa biopsijom dvanaestopalačnog creva jer je to jedini merodavan način da se dokaže celijakija. Nalaz je bio pozitivan – celijačna bolest March 3. 

Nekoliko puta sam detaljno pregledala njegovu fasciklu sa lekarskim izveštajima. Rtg snimci, istegnuća, uganuća, izveštaj posle operacije krajnika, izveštaji Zavoda za sport u vezi registracije sportista za takmičenja, sve u svemu, ništa konkretno. Tražila sam nešto što mi je sigurno promaklo, ali ništa nisam pronašla. Suprug je uradio antitela koja su i kod njega negativna (mlađi sin i ja smo uradili pre 4.godine). Doktorka je sa njim dugo pričala, objašnjavala mu je posledice nelečene celijakije i kako ju je teško otkriti, kako postepeno može uništiti organizam i kako se često slučajno otkrije kod osoba koje su na lečenju zbog nekih drugih bolesti. Ili kao kod njega, slučajnim povezivanjem činjenica.

“Šta sada da radim sa ovim?” – upitao je kada je iz apoteke doneo sedam kilograma brašna koje je dobio na recept. Ja sam se nasmejala i rekla “mesićemo kolače!” Odlučio je da kada se vrati sa skijanja pređe na bezglutenski režim ishrane. Mesec dana manje-više ne menja situaciju, a znači mnogo. Da se stanje kao takvo prihvati. Jer život nam stalno sprema neke nove izazove. 

Čokoladni kolač sa višnjama je omiljeni kolač mog starijeg sina, a ja ga već godinama pravim po ovom receptu. 

 

 

Bezglutenski čokoladni kolač sa višnjama 

Sastojci:
5 jaja
200 grama putera
150 grama šećera
100 grama čokolade za kuvanje
5 ravnih kašika brašna
2 kašičice praška za pecivo

tegla kompota od višanja ili 300 grama zamrznutih

Preliv:
200 grama čokolade
400 grama slatke pavlake

Priprema:
Umutiti omekšali puter sa šećerom i žumancima pa u kremastu masu dodati istopljenu čokoladu. Dodati kašiku po kašiku brašna i prašak za pecivo. Posebno umutiti belanca sa prstohvatom soli i lagano umešati, pazeći da masa ostane vazdušasta.

Sipati u podmazan pleh dimenzija 30x20cm i poređati višnje po testu. Peći u rerni zagrejanoj na 180°C oko 20-30 minuta u zavisnosti od jačine vaše rerne. Ispečen kolač preliti sokom od višnje (iz kompota ili ako nemate kompot, možete upotrebiti običan sok ili mleko).

Na pari zagrejati slatku pavlaku dodati izlomljenu čokoladu i mešati dok se lepo ne istopi. Prohlađen kolač preliti čokoladom i ohladiti. 

Ostavite komentar

Ako želite da saznate više, pratite me i na drugim društvenim mrežama.

Saznajte najnovije recepte i putujte sa mnom kroz fotografije.

InstagramInstagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .