Key Lime pie – pita od limete sa Floride bez glutena

Putovanja / 26.08.2018 16:32

 

Florida Keys predstavlja grupu ostrva koja se prostire od Majamija do Ki Vesta, najjužnije tačke SAD. Tu je Kuba najbliža. Deli je 90 milja od Amerike. Ovde se 1980. u roku od nekoliko meseci iskrcalo oko 125.000 kubanaca.


Ostrva su povezana čuvenim US N1 autoputem koji počinje u Ki Vestu, a završava se negde na severu u državi Mejn, na granici sa Kanadom. Oznaka Mile 0 je, kako smo saznali, oznaka koja se najviše krade sa bandere na koju je postavljena. Kao suvenir. To nam je u poverenju rekla nasmejana kubanka čiji je štand za prodaju osvežavajućih napitaka u blizini ove markacije.


Imala sam sreću da u Ki Vest dođem brodicom. Vožnja bilo kakvog plovila kroz kanale je prilično zahtevna jer plitko i muljevito dno preti podjednako kao i hridi na Jadranu. Plovni putevi trasirani su kroz kanale oivičene šumom mangrove, zimzelene biljke koja raste u močvarnim i muljevitim oblastima.


Vetar i jaka kiša počeli su odmah po izlasku iz marine. Pravo vatreno krštenje. Dok sam posmatrala kako Majami nestaje u izmaglici i dok su se preteći tamni oblaci gomilali na horizontu znala sam da nas čeka nezaboravna avantura. Moj tata je imao običaj da kaže da plovidbu ili voliš ili ne voliš. Nema sredine, nema ravnodušnosti. More je pljuskalo sa svih strana, brod je poskakivao po talasima, a mi smo pevali “more i mornari, prijatelji stari…”


Na Islamoradi nas je dočekalo sunce. Naša marina je bila u Upper Matecumbe Key. Mirno, skrovito mesto idealno za umorne mornare. Večera je bila zaista prigodna. Sarma. Svuda pođi, sarmu nosi moto je tetke našeg druga koja se baš potrudila da nam spremi odličan ručak. Kučići sa okolnih brodova su njuškajući prolazili pored našeg broda, ali na žalost nismo smeli da im ponudimo ni jedno jedino rebarce.

 

 

Iako nisam ranoranilac, ovde sam već u 6:30 bila na nogama. Kafa, priprema doručka, osiguravanje kuhinjskih elemenata, sređivanje broda. Bila sam prava mala od palube. Momci su proučili plan puta, da ne dođe do nekih nepredviđenih situacija. Kako to obično biva nije uvek isplanirano i konačno.

 

 


Jak vetar nas je ispratio iz Majamija i jak vetar nas je dočekao kada smo prošli ispod čuvenog mosta “7 Mile bridge”. Most povezuje Knight Key i Little Duck Key. Završen je 1982. a dugačak je 6.79 milja ili 10931m. Lučni deo mosta je dovoljno visok da ispod njega mogu da prođu jedrilice i veći brodovi. Nekada je ove predele povezivala železnica. Zahvaljujući industrijalcu Henriju Flagleru ovde je izgrađena železnička pruga, koja je uništena u oluji 1935. i od tada nije u funkciji. Sigurno je vožnja preko mosta čudesna, ali izlazak na okean je nestvaran. Ispred vas je samo veliko plavo prostranstvo. Talasi i vetar. Ozbiljno je, kako primorci kažu, valjalo tako da smo opet bili mokri ali nema veze. Osmeh sa lica nismo skidali.

Karte se zaista moraju pažljivo čitati jer se može desiti da ostanete nasukani na gomilici peska. Ili na koralnom sprudu. Bilo mi je interesantno da posmatram rode koje su blizu, a stoje u plićaku dok mi gazimo duboku vodu. 

 


Merač goriva je pokazivao da je vreme da se rezerve brzo obnove, pa smo neplanirano krenuli ka Cudjoe Key. Sa devojkom koja radi u marini bili smo na vezi tako da smo stigli bez problema, ali bilo je nekoliko mesta gde smo jedva prošli. Ovde su ljudi nasmejani, opušteni kao na jugu bilo koje zemlje. Sunce podiže raspoloženje, voda opušta, osmeh je uvek prisutan. Dosta žena radi u marinama, odlično poznaju navigaciju, veoma su ljubazne i imaju odlične savete za nas, male od plaube.


Između ostalog, rekla mi je da u ovim vodama žive morske krave (Florida Manatee – Trichechus manatus latirostris) i da su zaštićena vrsta pa da povedemo računa. Na žalost, ni jednu nismo videli iako ovi impresivni sisari mogu dostići dužinu od 3-5 metara, a težinu od oko 500kg.

 

 


Približavanje Ki Vestu bilo je uz zvuke aviona F16. U blizini je vojna baza, a momci a la Top Gan i Tom Kruz imali su svoje vežbe. Možda se odmor na peščanoj plaži do sada nije uklapao u moju viziju odmora jer volim stenje i kamenje, ali moram priznati da ni beličasti pesak nije loš. Kažu da su ga doneli sa Bahama i nasipali obalu koja je bila dosta kamenita i nepristupačna pa se kao takva nije uklapala u viziju idealnog odmora. 

 

 


Ki Vest, to je pravi karipski šarm. Sve je veselo, šareno, radosno. Muzika je živahna, prosto mami na igru, nije potrebno da znate korake jer se u trenutku snađete i zaigrate salsu. 

 

 


Kuće su od drveta, jarkih boja i lepo su uređene.

 

Zalasci sunca su veličanstveni. Kao sa razglednice. Hemingvej je odabrao pravo mesto za sebe. Kao i mnogi drugi. 


Ovde je 1982. proglašena i čuvena Conch republika kao odgovor na američku blokadu mosta zbog kontrole ilegalnog useljavanja i šverca droge. 23.aprila slavi se dan nezavisnosti republike koju federalni sistem naravno ne priznaje, ali je zato vrlo priznata od strane turista koji rado kupuju njene pasoše. Voće je jarkih boja, pije se rum i tekila i jedu se kremasti kolači. Jedan takav je i Key lime pie ili pita od limete sa Floride.

 

Nakon ovog putešestvija shvatila sam kakvo je plovidba zadovoljstvo. Tek sad razumem starijeg sina koji govori da ne postoji ništa lepše nego kada se razapnu jedra i kada jedrilica samo klizi po površini mora. Bez obzira na to što nismo imali jedra, kada brod seče talase i kada se na horizontu ništa ne nazire – utisak je nezaboravan.


Do povratka kući postali smo prekaljeni mornari. Naučila sam da se krećem kad u potpalublju ljulja, da brzo silazim niz mokre stepenice, da spuštam bove ali i da sledeći put ponesem štipaljke da nam ne bi vetar odneo stvari u okean.



Key lime pie – pita od limete sa Floride bez glutena


Sastojci:
Kora:
300g bezglutenskog keksa
10 kašika istopljenog maslaca
120g šećera (može i manje, ako je keks mnogo sladak)

Krem:
6 žumanaca
2 konzerve kondenzovanog mleka
200ml soka od limete
izrendana korica od 4-5 limeta

Priprema:
Samleti keks u multipraktiku. Dodati šećer i maslac i zamesiti. Kalup sa pomičnim ivicama podmazati maslacem, sipati keks i rasporediti ravnomerno po plehu. Zagrejati rernu na 175°C i peći koru 10 minuta. Izvaditi iz rerne i ohladiti.
Penasto umutiti žumanca, dodati koricu od limete i postepeno sipati kondenzovano mleko i mutiti lagano 2-4 minuta. Na kraju sipati sok od limete, još malo povezati i sipati u pleh preko ohlađene kore. Vratiti u rernu i zapeći još 15-ak minuta na 180°C. Možda će vam se učiniti da je fil redak ali ne brinite, u frižideru će se stegnuti. Najbolje je napraviti je dan ranije. Pre služenja ukrasiti šlagom. Ova varijanta je vrlo slična kolaču koji sam probala u jednom baru u Ki Vestu. Postoji i druga varijanta kolača, kada ga premažete umućenim belancima i malo zapečete u rerni. 

Kolač prikazan na fotografiji je napravljen po receptu koji sam pronašla ovde. Međutim, jedini kalup sa pomičnim ivicama koji imam je prečnika 28cm tako da su i kora i fil ispali dosta tanki. Sledeći put sam duplirala sastojke i dobila sam pravu tortu 🙂 Kolač se lako pravi, a spoj slatke kore i nakiselog fila je osvežavajući. Uz mohito i karipsku muziku, uživanje je zagarantovano.

Ostavite komentar

Ako želite da saznate više, pratite me i na drugim društvenim mrežama.

Saznajte najnovije recepte i putujte sa mnom kroz fotografije.

InstagramInstagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .