Paštrovska sirnica bez glutena

Putovanja / 15.12.2021 09:02

Crnogorska kuhinja je raznovrsna. Planine severa Crne Gore idealne su za ispašu pa su tako sir, kajmak i pršuta iz ovih krajeva vrhunskog kvaliteta. Kuhinja Primorja je raznolika, pod uticajem venecijanske i turske kuhinje. Devedesetih godina prošlog veka, sredinom decembra, obrela sam se u Bečićima gde sam provela deset nezaboravnih dana uživajući u ukusima domaće kuhinje i u obilasku crnogorske obale. Tada sam prvi put probala smočani kačamak, dimljenog krapa, sirnicu, kotorsku paštu (krempitu), ruštule (koje sam kasnije probala i na Korčuli gde se zovu hrstule), raštan, bamije… Upoređivala sam kasnije primorsku kuhinju Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Italije. Koliko sličnosti toliko još više različitosti.

Te zime sam otkrila pravu lepotu Crne Gore. Tada mi je zaleđe postalo atraktivnnije od obale. Uvek ću pamtiti vozača kombija koji nas je vozio u Tuzi na pijacu i sa kojim smo prošli kroz kanjon Cijevne. Po njemu su Cijevna i Piva najlepše crnogorske reke, a najlepši pogled na Skadarsko jezero je sa livade iznad Donjih Murića. Sećam se da smo tada od mesta gde smo kombi ostavili jer je put uzan i pun rupa, krenuli uzbrdo 1-1,5 kilometar i zaista je pogled na Skadarsko jezero bio veličanstven. Mir, tišina i kao staklo mirna voda. Imali smo najboljeg turističkog vodiča, vozača, čoveka koji je u skoro svakom mestu imao nekoga poznatog gde bi zastali i popričali sa domaćinima. Na Paštrovićkoj Gori pili smo kozje mleko iz plehanih lončića, u Dobroti smo probali Dobrotsku tortu, a u Lastvi Grbaljskoj lozovačku “kakve nema na svijet”.  Žao mi je što nemam ni jednu fotografiju. Bila su to krizna vremena, skupljali smo međusobmo pare za benzin, da bi mogli da pravimo izlete. A bilo nas je dvanaest u hotelu i svi smo bili željni da bar na trenutak pobegnemo od surove stvarnosti i sivila u kojem smo živeli. Nezaboravni decembar i avantura u pravom smislu te reči. Mojoj deci je sve to bilo neverovatno, čak i moje putovanje do destinacije. Od skoro dvadesetočasovnog putovanja vozom do Bara, pa stopom do Petrovca i linijskim taksijem do Bečića. Od toga da sam išla u Tuzi na pijacu da kupim potrepštine koje su tu bile značajno jeftinije do obilaska mesta za koje nisam ni znala da postoje, a koja su veličanstvena. Od skupljanja para za benzin i kupovine kafe za domaćine kod kojih bismo svratili da naš vozač popriča sa njima, a oni bi nas ugostili kao rod najrođeniji. Zato često pričam o najobičnijem patišpanju i mirisnom čaju koji nam je baka iz Karuča, kvrgavim, napaćenim rukama poslužila i svakom na rastanku dala po struk bosiljka da nas čuva i štiti.

Ne znam kako je sada, nisam dugo odlazila u te krajeve. Planiram da ponovo prođem tim putevima, kada prođe letnja sezona i kada se jesenje magle spuste iznad Skadra.

Sirnicu nam je pravila Gina, kuvarica iz hotela. Možda se razlikovala od ove koju pravim po receptu Lepog Brke, ali me svaki put podseti na nezaboravnu, decembarsku crnogorsku avanturu.

Paštrovska sirnica bez glutena

(po receptu @oklagijator)

Sastojci:

5 jaja

150  šećera

1 kesica vanil šećera

500g sremskog sira

2 kašike bezglutenske palente

2 kašike lozove rakije (lozovače)

1/2dl ulja

sok i rendana korica od limuna

1 kašičica praška za pecivo

Priprema:

Umutiti dobro belanca sa prstohvatom soli, dodati žumanca a zatim i sir (po potrebi ocediti). Dodati palentu, prašak za pecivo, lozovu rakiju, sok i koru od limuna i sve lagano izmešati. Ulje dobro zagrejati u džezvi, sipati u posudu za pečenje i zatim sipati testo. U rerni, prethodno zagrejanoj na 220°C peći 10 minuta, zatim smanjiti na 180° i peći još oko 30 minuta. Služiti rashlađeno. Možete je poslužiti sa želeom od malina.

Ostavite komentar

Ako želite da saznate više, pratite me i na drugim društvenim mrežama.

Saznajte najnovije recepte i putujte sa mnom kroz fotografije.

InstagramInstagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .